+381641406844 jovana_srejic@yahoo.com

Društvene mreže, časopisi ili popularni web sajtovi nude ogromnu količinu informacija (i tekstova) o ishrani i zdravlju – od kojih je većina pogrešna. Ponekad su čak su i zdravstveni radnici, krivi za širenje dezinformacija o ishrani, deleći zastarele preporuke ( koje su istraživanja dokazala pogrešnim).

Evo 13 najvećih mitova vezanih za ishranu, i zašto ta starinska verovanja treba da se zamene


  1. Mit:„ Broj unetih kalorija i broj potrošenih kalorija“ je jedini važan za proces mršavljenja. Iako je stvaranje kalorijskog deficita (trošenje više energije nego što unosete) jedan od najvažnijih faktora kada je u pitanju gubitak kilograma, to nije jedino što je važno. Ako je fokus samo na broju kalorija, ne uzima se u obzir veliki broj varijabli koje mogu sprečiti nekoga da izgubi kilograme, pa čak i kada prati dijetu sa vrlo niskim kalorijskim unosom. Na primer genetika, pol, hormonska neravnoteža ( poput hipotireoze), upotreba određenih lekova samo su neki od faktora koji mogu otežati gubitak kilograma. Vrlo je pogrešno fokusiranje isključivo na kalorijsku vrednost hrane, a zanemarivanje nutritivne vrednosti tj sadržaja makro i mikro nutrijenata.

  2. Mit: Hrana sa visokim sadržajem masti je automatski nezdrava. Sve više ljudi postaje svesno da je ova zastarela i pogrešna teorija, ali se sa druge strane mnogi i dalje plaše hrane sa visokim sadržajem masti. Moramo da kažemo da su masnoće, pogotovu omega 3, neophodne za optimalno zdravlje i da se moraju unositi putem hrane (ne mogu se stvarati u telu). Takođe dijeta sa većim sadržajem masnoća a manjim sadržajem ugljenih hidrata se pokazala boljom za osobe sa insulinskom rezistencijom, diabetesom, metaboličkim sindromom. Naravno krajnost, bilo da je reč o ishrani sa malo masti ili veoma mnogo masti, može naškoditi zdravlju, naročito kada je izbor hrane loš.

  3. Mit: Doručak je najvažniji obrok u toku dana za sve. Istraživanja pokazuju da je započinjanje dana doručkom individualni princip. Kod nekih osoba, pogotovu muškog pola, veoma je korisno kasnije konzumiranje ili preskakanje doručka. Kod muškaraca koji imaju problem sa viškom kilograma idealno je da se svi obroci rasporede u periodu od 8 sati. dok se preostalo vreme u toku dana hrane ne unosi. Kod drugih osoba se pokazalo da je korisno konzumiranje ranog kaloričnijeg doručka, kako bi izbegli obilni večernji obrok. Dakle preporuke nisu iste za sve, i kao što je potrebo individualizovati dnevni jelovnik potrebno je i individualizovati preporuke za prvi obrok u toku dana.
  1. Mit: Morate jesti male i česte obroke Ako ste zdravi, učestalost obroka nije bitna sve dok unesete sve potrebne nutrijente i potrebnu količinu kalorija hranom koju konzumirate. Sa druge strane kod osobe sa određenim medicinskim stanjima, kao što su dijabetes tip 1, sindrom iritabilnog creva (IBS), postoperativni tok, trudnice sa izraženim mučninama, preporučuju se manji a češći obroci.
  1. Mit: Zaslađivači su zdravi. Rastuće interesovanje za hranu sa malo ili bez kalorija, i niskim sadržajem ugljenih hidrata i šećera dovelo je do povećanja proizvoda koji sadrže zaslađivače. Bilo da sadrže malo kalorija, ne sadrže kalorije ili su veštači proizvedeni svi zaslađivači su ne nutritivni. To znači da nemaju nutritivni vrednost, ne sadrže vitamine ni minerala. Imajte u vidu da su mnogi zaslađivači označeni kao relativno bezbedni za upotrebu. Zaslađivači su često deo nezdravih proizvoda, i zamena klasičnih proizvoda sa diet verzijom nije deo zdrave i pravilne ishrane.

  2. Mit: Odnos makronutrijenata je važniji od kvaliteta ishrane. Vrlo često od brojnih fitnes trenera i fitnes gurua možete čuti da je izuzetno važno koliko procentualno unesete sve tri vrste makronutrijenata (ugljenih hidrata, proteina i masnoća), bez da istovremeno dobijete informaciju da je jednako važno koje izvore tih makronutrijenata unesete. Pa tako možete biti na pravom putu (što se tiče vašeg trenera) ako konzumirate samo jednu vrstu voća, proteinski prašak i kapsule ribljeg ulja sve dok se procentualno uklapate u šemu koju je on zamislio.

  3. Mit:Ugljeni hidrati uzrokuju višak kilograma. Baš kao što su prvo masnoće bile glavni krivci za gojaznost i bolesti srca, sada su ulogu negativaca preuzeli ugljeni hidrati. U stvarnosti, konzumiranje umerene količine hranljivih ugljenih hidrata koji sadrže mnogo vlakana, vitamina i minerala (korenasto povrće, celo zrno žitarica i mahunarke) ima korisne a ne štetne efekte na naše zdravlje. Međutim, hranu bogatu prostim ugljenim hidratima poput kolača, zaslađenih napitaka i belog hleba treba svakako maximalno ograničiti ili izbegavati. Kao što vidite, vrsta i količina ugljenih hidrata koju odaberete određuje da li ćete imati štete ili koristi od ove vrste makronutrijenata.

  4. Mit: Diet ili Light prehrambeni proizvodi, Hrana sa 0% masti. Najverovatnije ćete neki od ovih proizvoda naći u sekciji prehrambene prodavnice označe kao zdrava hrana. U pitanju su npr kačkavalji, majonez, sladoled sa niskim procentom masnoća.Istraživanja su pokazala da proizvodi sa niskim sadržajem masnoća često sadrže mnogo više dodanog šećera i soli u odnosu na proizvode sa uobičajenim sadržajem masnoća. Najbolje je da izbegavate ove proizvode i umesto njih uživate u malim količinama namirnica sa standardnim sadržajem masnoća.

  5. Mit:Svi suplementi su samo bacanje novca. Odmah da kažem da je jedna od najvažnijih karakteristika zdrave i pravilne ishrane konzumiranje svežih, visokokvalitetnih i što raznovrsnijih namirnica. Apsolutno nikada ne treba zameniti konzumiranje svežeg npr povrća i voća sa multivitamin/multimineral tabletom. Ipak postoje situacije kada je korisno korišćenje suplemenata. Na primer, pokazalo se da suplementacija magnezijumom i vitaminima B grupe koristi osobama sa dijabetesom tipa 2 tako što poboljšava regulaciju šećera u krvi i smanjuje faktore rizika za nastanak srčanih bolesti i komplikacija povezanih sa dijabetesom. Osobe na restriktivnoj dijeti, ljudi sa određenim genetskim mutacijama, ljudi stariji od 50 godina, trudnice ili dojilje su drugi primer populacije koja može imati korist od uzimanja određenih suplemenata. Ali nisu svi suplementi isti. Neophodno je da znate koji hemijski oblik određenog npr minerala se najbolje apsorbuje i da li se radi o sintetskom vitaminu ili vitaminu ekstrahovanom iz prirodnih namirnica.
  1. Mit:Dijeta je bolja što je kalorijski unos niži. Svakako da smanjenje kalorijskog unosa dovodi do gubitka kilograma, ali previše nizak kalorijski nivo može dovesti do smanjenja intenziteta metabolizma, povećanog osećaja gladi i hormonskih promena, što sve otežava dugoročno održavanje težine.
  1. Mit: Morate biti mršavi da biste bili zdravi Gojaznost je povezana sa mnogim zdravstvenim stanjima, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti, depresiju, određene vrste raka. Ipak, da biste smanjili rizik od bolesti ne morate biti mršavi ili medicinski gledano pothranjeni. Održavanje zdrave telesne težine tj zdravog procenta ukupnih i visceralnih telesnih masti, mišićnog i koštanog tkiva je mnogo značajnije od vrlo niske telesne težine.
  1. Mit:Svima je potrebna suplementacija kalcijumom za zdrave kosti. Trenutna istraživanja ukazuju da suplementacija kalcijumom može učiniti više štete nego koristi. Na primer, pojedine studije povezuju suplementaciju kalcijumom sa povećanim rizikom od srčanih bolesti. Pored toga, istraživanja pokazuju da unošenje kalcijuma kroz suplemente ne smanjuju rizik od preloma ili osteoporoze. Ako ste zabrinuti zbog unosa kalcijuma, najbolje je da se fokusirate na hrane bogatu kalcijumom poput jogurta, sardina, pasulja i semenki.

  2. Izgubiti kilograme je lako Ne dozvolite da vas zavaraju dramatične fotografije pre i posle koje koriste različiti programi koji prodaju zamene za obroke, aplikacije za telefon, detoks kure, pilule/čajevi/šejkovi za smanjenje apetita itd. Gubitak kilograma nije lak. Neophodna je doslednost, naporan rad, strpljenje, podrška. Pored toga mnogo je faktora koji utiču na to koliko brzo možete da izgubite nepoželjne kilograme, zato se nemojte porediti sa drugima, pa čak i ako pratite sličan ili isti program.